MIRIS TVOJE DUŠE

Miris tvoje duše je gorak od mog tela.
Vena tvoga oka zna da sakrije moje ruke u toplo.
Slabost tvoga bića prepoznaje da umire bez mene.
Ne uveni, znam da je crveno sunce.
Opoj tvoje sene znam da gleda vapaje mog neba.
Ne uveni, a i lišće ti umiva telo.
Golotinja mog dana vidi da ispijaš med kao gorko.
Telo moga tela, zapevaj u meni.
Poplavljuje mesec.
Tvoje zrno oglodalo ivicu mog dana.
Meso mog mesa, zatrudne ti moja radst.
Tvoja vena znaš da protiče mojim tokom.

PO NEBU

Reči se ispisuju,
Izdržavam lice tvoje.
Iščeznem za tvoj glas.
Juče zadrhtala trava.
U pogledu se tvom zacarim.
Ukorevaj mesec,
Tmina nam je.
Na vrleti me penješ,
Nebo reči oživljava.
A ti, gori blago,
Neka Gospod plače.
Ti koji vaspostavljaš planete.
Jevanđelski me drži,
Ispisuj me po nebu.
Medovi hladni ističu zbog tebe.

VOLIM TE

I neka more me strašću.
I neka mi duša u tamnicama biva.
I neka sve reke zenicom poteku.
I vozovi neka zatresu nebesa.
I mrežnje neka poskidaju čistotu.
I neka jarosti nikad ne pogase.
I neka me smrću vuku od tebe.