IZBOR

(pozorišna drama u dva čina)

LICA:
Đavo
Filosof
Sveštenik
Samoubica
Mladić
Devojka
Slepi mladić (za koga će se ispostaviti da uopšte nije slep)

PRVI ČIN

PRVA SCENA

(Cela pozornica je u ’’oblacima’’, tako da se ima utisak da Filosof hoda po vazduhu. )

FILOSOF (razgledajući oko sebe)

Znači- ipak ne postoji. (Pauza.) Nije bajka, nije izmišljotina- smrt ne postoji, dokazano je.Ja sam Dokaz. Da nisam baš maločas umro, rekao bih da sam živi dokaz, ovako… Mrtav sam i nisam – kako je to simpatično. Kraja nema- sve se nastavlja! (Pauza.) Samo, zašto je ovde tako pusto?Pa nisam valjda jedini pokojnik?! Hm…da razmislim…možda i ovde postoji rad , pa su svi otišli na posao? Ma ne - onda bi sigurno ovde bilo nekog ! Možda bih mogao da dozivam, - Heeeej! Ima li koga u blizini?!!!! Heeeej!

DRUGA SCENA

(Ulazi Đavo.)

ĐAVO

Nema potrebe da vičete, znam da ste ovde.

FILOSOF

(Okreće se ka njemu.) Mislio sam da nema nikoga!

ĐAVO

I nema- što je ,inače, veoma čudno.

FILOSOF

Ne brinite - sa mnom je uvek sve čudno, pa je red bio da i u smrti nastavim tradiciju (Pruža mu ruku.) Filosof.

ĐAVO

(Pružajući ruku.)

Đavo.

FILOSOF

(Gleda ga unezvereno.) Uspela Vam je šala- premro sam od straha!

ĐAVO

Nisam se šalio. Ja sam Đavo.

FILOSOF

Pa to sam ja, onda, u paklu (Obori glavu.)Večne muke, pakleni oganj i ko zna kakve strahote , e blago meni!

ĐAVO

Ne očajavate, niste u paklu.

FILOSOF

Nisam?!(Zamisli se.) Ako nisam- šta ti onda radiš ovde?

ĐAVO

Ovde sam da bih te priveo Isusu.

FILOSOF

Ti da me privedeš?!

ĐAVO

Da, ja sam zadužen da se staram o pokojniku dok on ne stigne na red.

FILOSOF

Kakav red?

ĐAVO

Za suđenje.

FILOSOF

Na kome Isus procenjuje da li je bilo više dobrih ili zlih dela, pa u zavisnosti gde pretekne šalje ili u raj ili u pakao?

ĐAVO

Upravo to suđenje. S tim što pakao ne postoji od kad…

FILOSOF

Od kad?!

ĐAVO

Od kad sam se ja pokajao i ponovo se vratio Bogu.

FILOSOF

Ti si se pokajao?!

ĐAVO

Odavno.

FILOSOF

I Bog te je tek tako primio nazad?

ĐAVO

Bog prima sve koji ga traže, a pogotovo najveće grešnike kad se pokaju.

FILOSOF

I sad ste ti i Isus dva brata blizanca?!

ĐAVO

Daleko bilo! On je jedini Sin Božiji, a ja sam samo njegov odani sluga. Ali meni je to i previše.

FILOSOF

Pa ovo je nemoguće- Đavo najveći pokajnik, ljubi skute Isusovih haljina i radosno grca što mu može noge oprati!

ĐAVO

Sve je moguće onom koji veruje!

FILOSOF

I još citira jevanđelje!Ha-Ha-ha! (ozbiljno) Dosta je bilo sprdačine! Dovoljno mi je što ću čitavu večnost provesti u paklu, ne moraš barem da me ismevaš!

ĐAVO

(umilno)Ali, dragi brate, ja tebe ne ismevam. Istina je sve što ti rekoh. Pokajao sam se , i odavno više ne činim zlo.

FILOSOF

Ne činiš zlo ?! Ma nemoj! A kako to onda, da se svet prosto guši od zla potonuo u njega do nozdrva?! Gde god se okreneš ubistva, pljačke, silovanja, zlostavljanje dece, od kako je sveta na jednom delu planete se vodi rat…

ĐAVO

(Obori glavu.) Tome, dragi brate…nisam ja kriv. Ja sam sada uz Boga i činim samo ono što je njegova volja.

FILOSOF

Znači, sve je to Božja volja! Sjajno! Pa vi ste samo zamenili uloge- sad si ti svetac, a njemu je verovatno dosadilo da bude dobar, pa se sad malo igra lošeg momka.

ĐAVO

Oprosti mu Bože jer ne zna šta govori, oprosti mu Bože, po svojoj premilostivosti, i ne uzmi mu na osudu ove reči…

FILOSOF

Reci mi prosvećeni Đavole, kako to da si se pokajao?

ĐAVO

(snebivajući se) Zašto postavljaš toliko pitanja, bolje je…

FILOSOF

Ne izvrdavaj, neću ti dati mira dok mi ne odgovoriš.

ĐAVO

Bože, neka mi reči ove ne budu na osudu…zašto sam se pokajao, želiš da znaš. Neka ti bude. Zbog ljudi ! Pokajao sam se zbog ljudi!

FILOSOF

Kako to misliš zbog ljudi? Nekih određenih ili…

ĐAVO

Prosto - zbog ljudi. U jednom trenutku sam shvatio da više nemam nikakvu vlast nad njima, da su se otrgli mojoj kontroli, da ne umem odgovoriti njihovim zahtevima. Shvatio sam da sam nadjačan i prevaziđen; Pokajao sam se kad sam video da su čovečija dela nadmašila moja!

TREĆA SCENA

(Ulazi Sveštenik u mantiji i kako ugleda Đavola pritči mu i baca se pred kolena.)

SVEŠTENIK

Znao sam ja da ću kod tebe ! Pa kod koga bih inače, kad sam ti se ceo život klanjao( Ponovo se klanja.) Jedini moj Bože, jedini moj Bože, ah, kako sam radostan što te najzad srećem!

FILOSOF

Klanjate se Đavolu.

SVEŠTENIK

Šta ste rekli?!!!

FILOSOF

Rekao sam da ste se upravo poklonili Đavolu.

SVEŠTENIK

(Gledajći u Đavola.) Ma šta to ova budala priča?!!!

FILOSOF

Pričam to, da je taj kome si dotrčao ne Isus, već sam Đavo . Ali, ne sekirajte se, niste u paklu. Bar ne još…

SVEŠTENIK

Hoćete li već jednom da ućutite!

FILOSOF

Ako tako želite (Povlači se u stranu.)

SVEŠTENIK

Najzad! Vidiš, Bože kakvih sve ljudi ima?!

ĐAVO

Ja nisam Bog. Ja sam Đavo

SVEŠTENIK

Đavo!!!?

ĐAVO

Da.

SVEŠTENIK

Ma šta kažeš?! (Zamisli se.)Šta da se radi,onda… klanjam ti se (Pokloni se Đavolu.)

FILOSOF

’’Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije?Nevolja ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja?Ili strah? Ili mač?’’ Brzo ste nešto zaboravili svoju ljubav za Boga.

SVEŠTENIK

Zašto bih ga voleo, kad on mene ne voli! Čitav mu se život klanjam i živim po njegovim zakonima, a on mene- u pakao! Šta sam ja – budala!? E neće noći! Odričem te se, Bože, zauvek! (Đavolu) predajem se tebi na službu!

FILOSOF

Isuviše su hitra dela Vaša, prijatelju, gorko ćete se kajati!

SVEŠTENIK

Što sam se odrekao Boga?! Ha- ha-ha! Ovde mi to samo može biti uzeti za dobro, zar ne, Đavole?

ĐAVO

(Sve vreme razgovora mrmlja.) Oprosti mu Bože,jer ne zna šta čini, oprosti mu Bože, oprosti mi Bože što sam ga na ovo naveo, oprosti nam Bože, grešnicima…

FILOSOF

A Vi ste, recite mi, bili uzoran hrišćanin?

SVEŠTENIK

Čuj uzoran?! Pa ja sam bio sveštenik ! I to ne tamo neki svešteničić, nego najbolji sveštenik u čitavoj parohiji! Kod mene su dolazili iz najudaljenijih krajeva,da im očitam molitvu i dam im savet. Sećam se jednog para koji je čak iz Australije doputovao da bih ih baš ja venčao. Je li Vam to dovoljno gospodine?

FILOSOF

O, pa Vi ćete se onda, nesumnjivo žestoko kajati.

SVEŠTENIK

Hoćete li prestati sa tim kajanjem već jednom! To je jalovo! (Došapne mu.) Nego, poslušajte Vi mene, i ako se još niste poklonili našem novom Bogu, učinite to što pre!

FILOSOF

Ja se nikome ne klanjam, a ako bih se i poklonio, ne bih to učinio pred slugom- taj pred kim klečite nije Đavo kakvim ga smatrate. On je jedan od najvernijih Božijih pomagača.

SVEŠTENIK

Ha-ha-ha (Đavolu) Čujete li kako Vas vređa?!

ĐAVO

’’Jedan Gospod, jedna vera- Jedan Bog i Otac sviju, koji je nad svima i kroza sve i u svima nama’’…

FILOSOF

Naročito je u nama! Šta Vi na to kažete, prijatelju?

SVEŠTENIK (zbunjen)

Zašto on recituje jevanđelje?!

FILOSOF

Lepo sam Vam rekao da je u njega đavolsko još jedino ime ostalo.

ĐAVO

’’Iz dubine vičem k tebi Gospode! Ako ćeš na bezakonje gledati, Gospode, Gospode, ko će ostati? ’’

SVEŠTENIK

Ovde se nešto jako čudno dešava.

FILOSOF

Niste baš očekivali da ćete zateći Đavola i to još kao pokajnika, zar ne?

SVEŠTENIK (Odmahuje glavom.)

Ali…ovo je nemoguće!

FILOSOF

Sve je moguće onom koji veruje, tako barem Đavo kaže! A, priznaćete da je ironično- Đavo podučava veri u Boga!

SVEŠTENIK

Bio sam ubeđen da je Đavolu nemoguće da se pokaje, pa on je otac bezakonja!

FILOSOF

Da, samo je kao otac izrodio mnogo naprednih sinova i kćeri, koji su se svojski potrudili da ga nadmaše!

SVEŠTENIK

Ali kako je Bog to dozvolio?!!! Zar da uz toliko smernih duša, ravnopravno sa njima bitiše onaj zbog koga je čitav svet iskvaren?!!

FILOSOF

Velika je milost Božija!

SVEŠTENIK

Znači ja treba da delim Boga i njegova blaženstva sa ovim?! E, neće moći! (Prilazi Đavolu.) Odakle tebi pravo da se pokaješ?!!!(Drmusa ga.) Odgovori mi spadalo jedno!!!

ĐAVO

’’Gospode!Kako je mnogo neprijatelja mojih! Mnogi govore za dušu moju: nema mu pomoći od Boga’’!

SVEŠTENIK

I naravno da ti nema spasenja, prokletniče!

ĐAVO

’’Ali ti si Gospode, štit koji me zaklanja, slava moja, ti podižeš glavu moju’’!

SVEŠTENIK (Ošamari ga.)

Ne pogani svojim bednim jezikom svetu molitvu!

FILOSOF

Ostavite jadnička na miru! (Povuče ga.) Sklonite se (Đavo odlazi.)

SVEŠTENIK

Ama, kako da ga ostavim na miru!? Pa on je…

FILOSOF

A Vi? Šta ste Vi? Došli ste kao najodaniji Božiji podanik, onda ste ga se tako lako odrekli, bacivši se pred noge Đavolu, a sada , kad ste shvatili da Vam on niti šta može niti šta loše hoće učiniti, izigravate sudiju! Odakle Vam pravo!?

SVEŠTENIK

Što se tiče tog prvog, zbunio sam se, priznajem. Ali, mene Bog poznaje, neće mi zameriti. Ali ne znam što se čudite odakle mi pravo da ga napadam! On je celo čovečanstvo uvukao u provaliju, zarobio jadnog čoveka bezbrojnim grehovima, i sad mi izigrava svetitelja! E, neće moći! Ima da se vrati u svoju jazbinu!!!Samo da ga se dočepam!

FILOSOF

Vi kao naučen hrišćanin bi trebalo da znate da čovek ima slobodnu volju, i da ga bez njegovog pristanka Đavo nije mogao povući u greh.

SVEŠTENIK

Tačno. Ali čovek ne bi grešio da ne podleže Đavolovim veštim prevarama. A mučen ,čovek je naivan , kad ga đavo mami ne zna u šta se upušta!

FILOSOF

Čovek- jadna naivčina, ne zna šta je dobro a šta zlo, i zato, naravno, ništa nije kriv! Na Đavola treba svaliti odgovornost za sva zverstva čovekovog uma! Čovek je tu samo nedužni izvršitelj!Lepo je to smišljeno: čini što ti je volja, kradi, zlostavljaj, ubijaj, otimaj, mrzi, bludniči, sveti se, divi se samom sebi, omalovažavaj druge, zavidi i naslađuj se tuđem neuspehu i onda se fino sklupčaj pod epitrahilj i reci: Lukavi Đavo me je naterao! Bože, oprosti mi!

SVEŠTENIK

Vi hoćete da kažete da se ne treba kajati i moliti Boga za oproštaj?!

FILOSOF

Ja kažem da ne treba svoje grehe svaljivati na Đavola i njime pravdati sopstvena zlodela! Čovek mora da oseća odgovornost za svaki svoj postupak , mora da stane iza svega što jeste i što radi! Ali, pošto većina ne može da izdrži smrad sopstvenih govana, onda ih fino spere podsećanjem na Đavola!(Zamisli se.) Čoveku je Đavo potrebniji od Boga!

SVEŠTENIK

Vi ,čoveče, nemate ni malo spokoja. Pokajte se!

FILOSOF

Ha- zanima me samo šta bi se desilo kada bi se svetu objavilo da se njihov miljenik pokajao! Mislim da bi tad bio smak sveta.

ČETVRTA SCENA

(Ulazi čovek sa omčom oko vrata.)

FILOSOF

A, evo nam još jednog brata! Dobro nam došli!

SAMOUBICA

(Gleda ih zabezeknuto, ne odgovara.)

FILOSOF

Ne plašite se, ne ujedamo.

SVEŠTENIK (Pritrčava mu.)

Da te odmah upozorim- ako naiđe Đavo nemoj da se plašiš , jer se on pokajao i sad je dobar!

SAMOUBICA

Neeeeeeeeeeeeeeeee!(Istrčava sa scene.)

SVEŠTENIK

Šta mu bi? Pa lepo sam mu rekao da je Đavo dobar!

FILOSOF

A, jeste li primetili konopac što mu je visio oko vrata?

SVEŠTENIK

Da…da…pa on je sigurno samoubica!

FILOSOF

Bistri ste - nema šta!

SVEŠTENIK

E pa, s njim je onda već svršeno. On će u pakao!

FILOSOF

Ah, pa nisam Vam rekao da pakla nema!

SVEŠTENIK

Kako nema?!

FILOSOF

Kako može da ga ima, kad je Đavo postao Božiji sluga?

SVEŠTENIK

Pa to ćemo mi onda, zasigurno u raj!

FILOSOF

Ako me logika dobro služi, da, jer više nema alternative.

SVEŠTENIK

Ali, to onda znači, da osim što ćemo mi pravedni u raj, pored nas će i sve zle spodobe ljudske?!

FILOSOF

Verovatno.

SVEŠTENIK

Pa to je prevara! Ja sam celog života k’o mazga služio Boga, i sad treba da dobijem isto što i svi pokvarenjaci i zlotvori?!

FILOSOF

Zar ne biste trebali da se radujete što će se svi spasiti?

SVEŠTENIK

Ne mogu da se radujem kad to nije pravedno!

FILOSOF

Mislite da smo mi pozvani da određujemo šta jeste a šta nije pravedno?!

PETA SCENA

(Ulazi Đavo noseći u rukama onesvešćenog Samoubicu.)

ĐAVO

Pomozite mi braćo, da ga spustimo!

FILOSOF

Zašto se onesvestio?

ĐAVO

Još ne može da shvati da je živ, mada je umro.

SVEŠTENIK

Nisam znao da je i mrtav čovek sposoban da se onesvesti!

FILOSOF

Kako da ga povratimo?

ĐAVO

’’ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih’’!

SAMOUBICA

(Otvara oči, pogleda ih. ) Opet nisam umro?!(Uzdahne i ustane.)

FILOSOF

Zalud pokušavate, nema smrti.

SAMOUBICA

Hvala na obaveštenju!

FILOSOF

Molim (Nakloni se i povuče u stranu.)

SVEŠETNIK

(Kruži oko Samoubice i cokće.) Izrode! Ko ti je dao pravo da oduzmeš sebi život?

SAMOUBICA

To je moja stvar!

SVEŠTENIK

E pa, nije samo tvoja stvar! Nije, jer nisi ti sam sebi dao život.

SAMOUBICA

Sigurno mi ga nisi ti dao! Zato, prođi me se!(Hoće da ode.)

SVEŠTENIK

E, neće moći.Ovde nema izdvajanja!

FILOSOF

Ne kinjite čoveka. Ni sami ne znate šta ovde ima, a šta nema.

SAMOUBICA

Ovo mora da je pakao! (Uzdahne.)

FILOSOF

Nije. Pakla nema više.

SAMOUBICA

Je`l? Pa gde smo to mi onda?

FILOSOF

U čEkaonici.

SAMOUBICA

U čekaonici. A šta čekamo?

FILOSOF

Isusa da nam sudi.

SAMOUBICA

Da nam sudi- ha- zar nam već čitav život ne sudi? Zar nas , dajući nam život ,nije već dovoljno osudio?

FILOSOF

Gledajte to sa vedrije strane- nema više pakla, dakle, naše muke su okončane!

ĐAVO

Oprostite što vam se mešam u razgovor, ali mislim da treba da znate da pred vama ne stoji samo Bog.

FILOSOF

Jel? A šta još stoji?

ĐAVO

Samoća (Odlazi.)

SEDMA SCENA

FILOSOF

Hm… znači nije raj jedino preostalo mesto. Svešteniče, radujte se, ipak nećemo svi kod Boga!

SVEŠTENIK

Bolje pripremajte govor za suđenje, umesto što se šegačite (Pomera se u stranu i počinje tiho da razgovara sam sa sobom.)

FILOSOF

Ne brinite se za mene!

(Pauza.)

FILOSOF

(Stane pored Samoubice koji drži glavu u krilu.) Jeste li dobro, gospodine?

SAMOUBICA

(nedižući glavu) Šta se to Vas tiče?!

FILOSOF

I ne tiče me se. (Krene od njega.)

SAMOUBICA

Ne idite!

FILOSOF

I da hoću, nemam kuda. (Seda pored njega.)

SAMOUBICA

I dokle ćemo mi biti ovde?

FILOSOF

Čini mi se – večno.

SAMOUBICA

Mislite li da je to pravedno?!

FILOSOF

To nije pitanje pravde ili nepravde.

SAMOUBICA

E, jeste! Mislim da je to što nema smrti najgnusnija podvala života! Da li ćeš da se rodiš ne možeš da biraš,i to je nameštaljka, ali to što nema izlaza iz života, to je ropstvo.

FILOSOF

Čovek ima svoj početak, ali nema i kraj- to mu je sudbina.

SAMOUBICA

E to je ono što mene užasava- beskrajnost! Ljudima je teško da shvate smisao života na čijem kraju dolazi smrt koja sve storeno sruši, a ja ne mogu da shvatim smisao života koji nema svoj svršetak! Smrt nije eksploziv koji sve stečeno u jednom trenutku raznese u deliće, smrt je završetak, poslednja tačka , kojom ceo prethodni život postaje zaokružena celina! (Seti se.) Ali, toga nema…

FILOSOF

A, zašto ste se Vi…oprostite ne treba da Vas to pitam…

SAMOUBICA

Ne smeta mi da pričam o svom samoubistvu. Nisam se ja ubio kao većina, jer su mi kola krenula nizbrdo. Naprotiv! Ja sam se ubio, kad sam postigao sve ono što sam želeo, dobio sve čemu sam težio, ostvario u potpunosti sve svoje snove. Ubio sam se da se ne bih srozao, i da se ne bih ponavljao.

FILOSOF

Zanimljivo!

SAMOUBICA

Shvatate li sada, koliko sam očajan - radosno sam pripremio svoj odlazak , onda sam umro, a ipak sam živ, kao da sam samo malo zaspao posle ručka.

FILOSOF

Ipak, ne verujem da se ovde nastavlja život onakav kakav je bio dole. Ovde je sigurno sve drugačije. (Ulazi Devojka u venčanici, prilazi Filosofu i Samoubici.)

SAMOUBICA (uzdahne)

Ima li ičeg što ja već nisam video?

FILOSOF

Vi ste, dakle, kad ste doneli odluku da se ubijete, bili ubeđeni da je to kraj, definitivan?

SAMOUBICA

Ne bih se ubio u suprotnom!

DEVOJKA

Vi ste sebi oduzeli život?!!!

SAMOUBICA

Da!

DEVOJKA

Kako je to sramno!

SAMOUBICA

Manje sramno nego da mi ga oduzmu drugi, kao što su Vama, pretpostavljam.

DEVOJKA (pokunjeno)

To je bila nesreća.

SAMOUBICA

Za svaku nesreću je neko kriv, inače se ne bi ni dešavale.

DEVOJKA

Onda sam ja taj krivac. (Zaplače.)

FILOSOF

Vi ste suviše lepi da biste bili krivi. (Ljubi joj ruku.)

DEVOJKA

Lakše mi je da verujem da sam ja kriva. To će me spasiti.

FILOSOSF

Od čega će Vas spasiti?

DEVOJKA

Od mržnje.

(Ulazi Mladić.)

MLADIĆ (Sa blaženim osmehom.)

Pomaže Bog braćo!

SAMOUBICA

Ako ti tako kažeš.

SVEŠTENIK

Evo najzad i mog društva( Prilazi mu.) Bog ti pomogao mladiću i dobro mi došao!( Hoda sa njim.)

FILOSOF

Mi odosmo da nađemo Đavola! (Izlaze Filosof, Samoubica i Devojka.)

OSMA SCENA

SVEŠTENIK

Ha- ionako nam ne trebaju! Recite mi, dragi mladiću, kojoj ste Vi crkvi pripadali?

MLADIĆ

Božjoj.

SVEŠTENIK

Kojoj naročito?

MLADIĆ

Nijednoj.

SVEŠTENIK

Od toliko crkava ti nijednoj?!

MLADIĆ

Možda upravo zbog tog mnoštva nisam pripadao nijednoj.

SVEŠTENIK

Jao, crni mladiću! Jao, crni mladiću! Jao!

MLADIĆ

Ali, šta Vam je gospodine?

SVEŠTENIK

Kako šta mi je?! Kako šta mi je?! Znaš li ti da za tebe nema spasa- ti si gotov!

MLADIĆ

Zašto sam gotov?

SVEŠTENIK

Pa ti ne znaš?!!! O, nesrećniče! Pa zar ti niko nije rekao da Bog spasava samo one u crkvi?!!!

MLADIĆ

Mislim da samo On zna koga spasava.

SVEŠTENIK

A, ne, ne…znamo to i mi! On nam je sam to otkrio! Dom Božji na zemlji je Crkva i svako ko hoće da se spase, mora biti u Crkvi.

MLADIĆ

Bog je isuviše širok da bi se mogao smestiti u Crkvu, suviše slobodan da bi se mogao zatvoriti među njene zidine. Ako pričamo o Božijem domu na zemlji, mislim da se tako može nazivati jedino ljudsko srce.

SVEŠTENIK

Ti bi dakle da se Crkva ukine?!

MLADIĆ

Ne, voleo bih samo da se ne prenaglašava njen značaj.

SVEŠTENIK

A sad je meni jasno- ti nisi hteo da pripadaš Crkvi, jer si umislio da ti Crkva za spasenje uopšte nije potrebna!

MLADIĆ

Ne, često puta sam čak žalio što nisam u Crkvi ,ali nisam pripadao ni jednoj jer nisam znao kojoj bih pripadao. Po ocu sam katolik, po majci pravoslavac- dakle ko sam ja?

SVEŠTENIK

E, svašta s tobom! Pa naravno da si pravoslavac, jer nije te valjda otac rodio! Majka je važna, sinko moj! Majka je svetinja!

MLADIĆ

Ne znam…bio sam jako zbunjen tim dvema crkvama koja svaka za sebe garantuje da je ona prava kojoj treba da se priklonim. Proučavao sam malo i istoriju obe i došao do zaključka da se one suštinski ne razlikuju- i jednoj i drugoj je stožer i uzor Isus Hristos, a vera u Njega je dovoljan razlog da se bude vernikom…

SVEŠTENIK

A ne- nisu iste, to se tebi samo čini! Pravoslavlje je bolje! Pravoslavlje je jedina prava vera sačuvana od Hristovog vremena, a katolici?! Oni su otpadnici!

MLADIĆ

Nešto slično za vas govore katolici.

SVEŠTENIK

Oni tako govore jer su zavedeni iskvarenim učenjem!

MLADIĆ

To opet oni za vas govore.

SVEŠTENIK

Oni govore pa oni govore! Šta si se uhvatio za njih ko pijan plota! Trebao si da slušaš šta mi govorimo, jer mi govorimo istinu!

MLADIĆ

I pravoslavlje i katoličanstvo govori o Isusu, a on je sam Istina! Kako onda možete reći da katolici ne govore istinu?

SVEŠTENIK

E tu sam te čekao! Oni govore o istini, to je tačno, ali ne govore na istinit način! U tome je stvar!

MLADIĆ

A ja mislim da je stvar u tome da istinito govorite i vi i oni,i da ste zapravo jedna crkva, ali odbijate da se ujedinite jer katolici neće da se odreknu papstva, a pravoslavci s druge strane neće da ga priznaju. Suština je u tome da i jedni i drugi želite da imate prevlast!

SVEŠTENIK

Zaveži taj svoj pogani jezik da ti ga ja ne iščupam!

MLADIĆ

Oprostite, nisam hteo da Vas uvredim!

SVEŠTENIK

Nesrećniče! Ne vređaš ti mene nego Crkvu Božiju i to sad pred samim sudom! Teško tebi! (Vraćaju se Filosof, Samoubica i Devojka.)

DEVETA SCENA

FILOSOF

Svešteniče! Svešteniče! Imam novost za Vas!

SVEŠTENIK

Deder, da čujem!

FILOSOF

Sedite, da se ne srušite kad budete čuli!

SVEŠTENIK

Pričajte, šta će se strašno desiti!

DEVOJKA

Ništa. Sve se već desilo.

FILOSOF

Upravo nas je Đavo obavestio da…

MLADIĆ

Đavo?!!!

FILOSOF

Objasniću Vam kasnije, samo me ne prekidajte! Dakle, obavestio nas je da će od današnje grupe umrlih, samo jedan ući u raj!

SVEŠTENIK

Kako to samo jedan?

FILOSOF

Tako lepo, jer nema dovoljno mesta za sve!

SVEŠTENIK

Znači tako?!

FILOSOF

Da, a naš je zadatak, da među sobom izaberemo jednog, koga ćemo predložiti za raj!

SVEŠTENIK

I Isus će to da uvaži?!

FILOSOF

Tako sam shvatio.

SVEŠTENIK

(Odahne.) Ih, a ja mislio da je nešto strašno! Ovde nema ničeg spornog, svi se slažemo - ja sam taj!

DEVOJKA

Vi ste taj?

SVEŠTENIK

Glavom i bradom!

SAMOUBICA

Vidi ti matorog, kako se on sam proglasio za izabranog!

SVEŠTENIK

Ja mislim, da između nas ovde, nema mnogo nedoumice!

SAMOUBICA

Kako to, moliću?!

SVEŠTENIK

Tako lepo što si ti samoubica, ovaj je jeretik, Vama svaka čast (Filosofu) , ali Vama nije ni mnogo stalo do raja pretpostavljam, i onda, ko nam ostaje- ja, kao logičan izbor!

DEVOJKA

A ja?

SVEŠTENIK

A šta ti?

DEVOJKA

Pa mene niste uopšte računali!

SVEŠTENIK

Normalno- ti si žensko.

DEVOJKA

I to mi je mana?

SVEŠTENIK

Velika. Kao prvo, da nije bilo Adama i njegovog rebra, ne bi bilo ni Eve, a drugo, da nije bilo Eve, Adam nikad ne bi pojeo jabuku. Eto- jel’ dosta?!!
Devojka (Rasplače se.) FILOSOF

Ne sekirajte se. Praviću vam društvo u Paklu.

SAMOUBICA

Hoćete malo sutra! Čuli ste da u pakao ide svako za sebe.

FILOSOF (Ugrize se za usnu.)

Da, samoća, to sam potpuno zaboravio.

SVEŠTENIK

Znači, dogovorili smo se!

SAMOUBICA

Da Vas predložimo - samo preko mene mrtvog!

SVEŠTENIK

Pa i mrtav si brate! A, uostalom, ti si hteo da ne živiš, šta sada hoćeš?!

SAMOUBICA

Hoću pravdu!

MLADIĆ

Izvinite…

SVEŠTENIK

Pravda je da ti nemaš više ni pravo glasa.

SAMOUBICA

A Vi naravno imate.

MLADIĆ

Izvinite…

SVEŠTENIK

Najviše od svih- ja sam bio Božji pastir!

SAMOUBICA

Kao Božji pastir trebali biste da budete smerni i da pustite druge ispred sebe!

FILOSOF

Ja sam da se izabere devojka! Ona je nesrećnica tako mlada umrla.

SVEŠTENIK

Ma gle molim te! A što nije pazila da ne umre mlada!

FILOSOF

A kako je to trebala da pazi?!

SVEŠTENIK

Pa lepo - da bira društvo, da pazi kuda ide…

FILOSOF

Vi ste sasvim sišli s uma!

MLADIĆ

Hoće li mi neko najzad reći odakle Đavo ovde i kako to da nema pakla?!!!

SVI

Đavo se pokajao!!!

*KRAJ PRVOG ČINA*