|  |
MAČ
U znaku kapi
stešnjena krv.
Dvoguba iskra
uglačala oštricu.
Ogledalo smrti,
poslednji nemir
i bes sakupljen
na vrhu rane.
Zov je jači
od svake kobi.
Život da presečem,
za slast čelika
lakša bih bila.
Nasleđen mač
na pero mi liči.
Večna borba
sa svojom senkom.
Sakovah pesmu.
OTKOSI SUDBINE
Preko pospanih polja
trošnoga trajanja
bosonogu misao pustih.
Hiperborejskom dušom vođeni,
koraci se predadoše
krvotoku iluzija.
U očima raskorenjena magla
oplakivaše raspete poglede,
predosećajući suparništvo
glasnika svesti i namišljenog eha.
U spasonosne otkose sudbine,
svetlost se čudom preobraća.
PUTEVI
Pažljivo korake bezmerju predajemo.
Ispucali pločnici u vidike
osujećene milošću sunca se preobratiše.
Zalutale zrake u venac očekivanja
vetrom valja sputati.
Obnaženi mišlju o povratku
u sebe tragove reči sakrivamo.
Svečani mir kaznom tišinu okajava.
Kao da nam je suđena mamurna svetlost.
Narečje spokoja iz nemuštog jezika
kapi novih smislova slaže.
Rečima puteve gradimo. |
|
Povratak na vrh stranice |
|
