|  |
LUDILO
Zubi zveri
u belu put nevinosti
Zabijeni
Pakla dveri
Što ih čine kosti
I skeleti razbijeni
Tmina što prože
Dah svetlosti
Nebeskih lepota
Dani što se množe
U gadosti
Prošlih života
Krv što lije
Iz rana prolaznosti
Čoveka
Avet što krije
Obličje nakaznosti
Doveka
Zgažena lica
Preklani vratovi
Smeh morbidnog vica
Slomljeni satovi
Zapaljena dečja kolica
Srušeni spratovi
Bol bodljikavih žica
Goropadni ratovi
Tama mrtvog svica
Iskeženi zubi atovi
...
Krv što lije
Iz rana prolaznosti
Čoveka
Avet što krije
Obličje nakaznosti
Doveka
ŽIVOT JE BEDAN TRENUTAK VEČNOSTI
Nemo koračaju armije neizbežnosti.
I mračno me saznanje stiže
da je svakim minutom kraj sve bliže.
''Život je bedan trenutak večnosti!''
U prividnoj lakoj ležernosti
očekujem da se nešto desi.
Da mi je samo znati sada gde si.
''Život je bedan trenutak večnosti!''
I od mene će ostati samo kosti.
Al' shvatih, bože me oprosti
što ću ovo reći bez ikakve treme,
jer tu više nema nikakve dileme:
večnost je moje vreme!!!
''Život je bedan trenutak večnosti!''
NADAJTE SE
Ismevao sam
nadu!
A onda mi je
miris njene
kose
u prolazu
nagovestio
da je jedino
što imam
nada
da ću jednog
jutra kad se
probudim
udahnuti
taj miris...
ČOVEK, POČETAK I KRAJ
Sam sam
Polaris
Sija
U repu
Medveda
Pun
Mesec
Kroz zvonik
Vidim
Zagledan
Gore
Znam
Da kad nas
Rastave
Na najsitnije
Delove
Mi smo isti
Polaris
I ja
Kroz
Gene
Predaka
Sve do
Neorganske
Materije
Planete
Zemlje
I mnogo
Dalje
Do Velikog
Praska
Neprimetno
Sitan deo
Mene
Bio je
Tamo
I kad
Umrem
Moja
Materija
Moja
Energija
Biće tu
U nekom
Obliku
Sve do
Nove
Kolizije
Do novog
Praska
I kao što
Sam bio
Na početku
Univerzuma
Biću i na
Njegovom
Kraju
Biću
Neprimetno
Sitan deo
Ali deo
Početka
Novog
Svemira
I možda tad
Budemo
Jedno
Polaris
I ja |
|
Povratak na vrh stranice |
|
