,,Šta zapravo uopšte može da se radi u ovakvoj zemlji? ''pomislio je Isus i šutnuo kamen ispred sebe. Nigde oko njega nije bilo ničega interesantnog. Jeste, bila je tu reka. Ranije je tu često pecao. Ranije, dok deca još nisu bila tako surova. Sada više nije toliko voleo Jordan.
Samarićani su znali da budu zabavni, pomagali su se međusobno, ali su imali i brdo običaja koji su toliiiko zastareli. Ostali ih nisu voleli. Smatrali su ih za primitivne pagane.
    Jevreji nisu voleli ni njega. Gledali su ga ispod oka i zaobilazili, a poneki su mu se i otvoreno mrštili.
    Osim njih, rimsko stanovništvo, poprilično izolovano, moglo je donekle da ga zaintrigira. Verovatno bi mu bili draži da nije cela njegova otadžbina pod njihovom vlašću. ,,Bogata zemlja '' pomislio bi kada bi video skupocene tkanine na neprirodno namazanim ženama. A ni njih nije voleo da gleda.
    Grci su znali da zalutaju i do Isusovog naselja. Oni su već bili zabavniji. Imali su suludu religiju u kojoj je konstantno vladala anarhija-bogovi koji se ubijaju, pakosne boginje i svakodnevne čarke... Neke od njih su nadmudrili čak i smrtnici (?!), a onda su se mešali sa njima, ma užas... Isus je shvatao to kao nacionalni nedostatak etike (,,Kakav je tek narod kada su im bogovi takvi?!''). Grci su bili trgovci, pa se nisu dugo zadržavali niti stigli da ga umore.
   ,,Moguće je'', zaključio je jednom prilikom, ,,da ja,zapravo, ne volim ljude. Smutljivi su i pakosni. Patetični kad nemaju, nadobudni kad imaju. Surovi su i nemaju časti. Nemaju reda ni poštovanja, ni stida, ni mere.''
    A istina je bila da nije oduvek tako mislio. Promenio je mišljenje od kad su deca počela da mu se rugaju da nema oca,da mu je majka luda i da ga nazivaju pogrdnim imenima. On je na sve to okretao glavu, držao se po strani. Znao je da je njegov otac kod kuće, da je njegova majka žena koja je prošla tušta i tma,da ovde svi imaju razne religije, pa što se i ona ne bi molila nekom nepoznatom bogu? Jeste, imala je čudne nadimke za njega,ali sve majke tepaju svojoj deci. Nikad nije razmatrao njegovu bledu put u odnosu na njihovu tamniju kožu i oči. Zašto bi mu to uopšte padalo na pamet? A i od stranaca je saznavao mnogo bolje stvari nego od sunarodnika.
    Možda zbog svega toga, a možda i zbog hormonske neravnoteže, želeo je makar malo reda i poštovanja. Reda i poštovanja za sebe.
    Nije bilo zabavno u Palestini, nikako. I kada se oduzme nedostatak prijatelja, stvari su stajale loše. Drugi bitni problem ticao se budućnosti. Nije kao da je ovde bilo mnogo izbora. Odbijao je da se posveti porodičnom biznisu. Nije on bio za neki fizički rad. Želeo je da bude intelektualac. Želeo je da ljudi cene njegov um i delo.
    Suludog Heroda je zamenio njegov suludi sin i Isus je već polako shvatao da nema tu nikakvih mogućih promena. Ionako su već bili rimska provincija, a to je, samo po sebi, ubijalo svaku ambiciju o izučavanju politike. Poznavaoci prava bili su na glasu ali je Isus već znao da od prava, takođe, nema ništa. Moral i zakon su bili isključivo određeni vladarem i bogom ili bogovima. Vladari su postajali ljudi koji su morali već u najavi da imaju neki poremećaj u familiji (to je, ipak, bio najmanji problem), a i morao bi da izvrši prevrat, da pobije sve moguće i nemoguće naslednike, a to je već bilo previše. Nije on bio tip za to. Nasilnost mu je izgledala zaludno i prenaporno. Ostanak na vlasti bio bi konstantni strah da bi i njemu moglo da se desi isto. Nije to dobro za živce. Religija bar ubija takve vrste odgovornosti, stres je mnogo manji, radno vreme je ekstremno fleksibilno. Religija čini da se osetiš posebnim zbog tajni,a ne zbog javnog poziranja. Uostalom, religija je ta koja vlada. Ostali bi tada želeli da mu budu prijatelji. Religija bi stvarno mogla mnogo da mu pomogne oko samopouzdanja. Religija bi...
    Isus pred tom mišlju zastade češkajući bradu i prozbori samo jedno,dugo i značajno ,,hmmm...''


,,RCIOADINA'', 2005.

Povratak na vrh stranice