Ljudi su živa bića koja pripadaju životinjskom svetu, ali se od životinja razlikuju po tome što su na većem intelektualnom nivou, što su sposobni za govor, smeh i suze i što žive u civilizovanom društvu. Kao takva bića, ljudi se dele na normalne i nenormalne.
    Normalni ljudi su oni ljudi koje srećemo svaki dan u kući, na poslu, na ulici, u bioskopu iI na svim ostalim mestima koja možemo da zamislimo. Njihova najvažnija odlika je ta što se uopste ne razlikuju od nenormalnih ljudi, a dele se na:

a) jedan ali vredan i
b) jedan k’o nijedan.

    Jedan isti čovek može biti i pod a), i pod b), već prema njegovim zaslugama i vašim potrebama. Često se dogadja da neko koga smo stavili u kategoriju a) vremenom pređe u kategoriju b), i obratno. Budite oprezni, to se može i vama desiti.
    Nenormalni ljudi su oni koje, takođe, srećemo svaki dan na istim onim mestima na kojima srećemo i normalne. Za ove ljude se još kaze i fali im daska u glavi, a bitna odlika je ta što se uopšte ne razlikuju od normalnih, i dele se na:

a) lude, i
b) one kojima smrde noge.

    Jedan isti čovek nikada ne može biti i pod a) i pod b), jer – il’ si lud, il’ ti smrde noge. Razlikuju se po tome sto se ovi pod a) često smeju na brašsno, a ovi pod b) se dalje mogu deliti na:

Udarene mokrom krpom po glavi,
Udarene mokrom čarapom po glavi.

    Mada su razlike male kod ovih najtežih slučajeva, udareni mokrom čarapom, po glavi su najnepogodniji za socijalizaciju zbog toksičnih isparavanja mokrih čarapa.
    Važno je da zapamtimo da nijednom od gore pomenutih slučajeva nema pomoći!


(“Kum nije dugme”, Beograd 2002.)

    Za vreme letnjih dana volim da sedim u bašti “Vltave” i gledam noge koje mi promiću pred očima. Ima ih raznih – X i OX, rutavih, mišičavih, koščatih, ćosavih, fudbalerskih, zgodnih, preplanukih od sunca sa zlatastim dlacicama…
    I toliko su sexy sve te noge, muške noge, u bermudama…


(“Kum nije dugme”, Beograd,2002.)

    Ovog leta smo se, moj dragi i ja, naputovali i divno proveli, a ispade nas džabe! Prvo smo išli na živce, uzajamno, sa fakultativnim izletima na nerve i ganglije. Provod?! Ludački! To nas je toliko zbližilo i vezalo da smo rešili da se ubuduće ne razdvajamo, i krenusmo u osvajanje novih predela. Već na prvom koraku nastao je problem jer se on meni popeo na glavu, a ja njemu tek na kičmu, samo zbog loše kondicije. E, onda je on sišao i otišao mi na jetru istog časa! E, pa, mislim se, neću ti ostati dužna, i odem mu na džigericu koju sam kasnije iz’ela. To je naravno izgladilo naše odnose, a i vec je bilo vreme, te se vratismo kuci, gde je on meni iš’o na pičkin živac, a ja se njemu popela na kurac!

    NARAVOUČENIJE: svuda pođi – kući dođi!


(neobjavljena)

Povratak na vrh stranice