|  |
PESMA O PESMI
Dok ti ugledaš svetlost dana
Biće neki drugi maj
Neko drugo vreme!
I čitaće se neki drugi starci
U dokolici svog zaludnog popodneva
Nazvaće te gubavom pesmom
Kad u tebe budu buljili otrovom
Iz svoga oka.
Isprljaće te rečima neznanja
Pesmo huljo buduća.
Opalu moje beonjače zadu moje zenice
Bezprekornosti moja pokorna
Ako im otkriješ smisao ove misli što
se ukočila pred strahom od prezrenja.
Ako ih samo navedeš da naslute tugu
Nestaću bez reči
U beskraju tihom, od misli satkanom
A sa mnom, nestaće i gromki glas
Ko da im kaže istinu tada i kako
Zašto si gnevna pesmo u nastanku
Sa sećanjem na jučerašnji mamurluk
Krv ti u veni plovi
Pesmo živa si !
ZAVRŠNA REČ
Ti misliš da sam naivna, glupa
što želim biti sa tobom skupa
što želim biti samo tvoja
u nekoj ulici negde bez broja
Jasnom si slikom prikazao
našu ljubav kao mrtvu
Celom svetu pokazao
Još jednu svoju nedužnu žrtvu
A ja te volim tako nejasno
Nerazumljivo meni samoj
Nestvarno koliko nečasno
I na kraju svesno da je prekasno
I samo još žali što doći će dan
Kada ću biti gore visoko
Za tebe nedodirljiva kao san
Ali ipak usamljena kao soko
I tada biću vladar tvoje svesti
Iako ništa neću ti dati
Kad kad sunčani dani postanu česti
Ja sve. Ati šta ćeš imati?
Ti mene sada ne poznaješ zaboga
A ja sam tvoja dok jednom ne shvatiš
Da poznaješ me i više od toga
i da zbog smrti naše ljubavi patiš
Proći će minuti dani i godine
A ja ću i dalje čuvati osmeh na licu
Kada me život visoko podigne
Za tebe neću imati ni sitnicu
Za tebe već sada nemam opravdanje
I svakog trenutka te volim sve manje
I samo još jednom zaista želim
Svoj ponos ludi sa tobom da delim
RUŽA PRIJATELJA
Ovaj cvet što u besmrt hrli,
Uvenuo je u mojoj duši.
U ovom cvetu kao suva šljiva
Iz koje rakija nikada neće opiti
Žedna usta.
Čuvam dokaz da stvarnost jednom
Nije bila izvrnutog smisla, gubava
I kao danas pusta.
A tišina moja verna druga
Šapuće gomilu besmislica pravo u
Moje uši
Tako tiho a tako bolno;
Kao da trnovim rukama
Otvara svaku novu misao,
Braneći se od mene našim cvetom
Ispod koga ti jednom nisi napisao:
Želim ti lepe snove i još koje
Kakve stihove.
Moj prijatelju!
Trenutak zaostao u razvoju,
Fantastično lep i stvara,
Zar nije bolje da je umesto mene
Neko drugi doživeo, neko manje naivan,
Neko kvaran.
Moj prijatelju sa kojim ne dižem čašu
U lukavom sam zadovoljstvu
u zdravlje
zagonetni moj prijatelju!
Ti znaš al ćutiš.
Šta da radim sa cvetom
Koji se tišinom brani,
Kako da ga oživim opet,
Kako da ti ga vratim?
Da li ga posaditi u knjigu zaborava,
Lepkom ga zaliti tu da ostane?
Dok je tebe i dok je mene
Dok sve ne istruli i ne uvene.
Ako treba umreti ?
Moj nasmejani druže.
Neko će samo reči « Ona je umrla od ruže »
5 TIŠINA
PRVA TIŠINA, za ovu tišinu knjigu koja
Suzom govori umesto reči.
DRUGA TIŠINA, u slavu jednoj pesmi što
Mi uvo načini gluvim
TREĆA TIŠINA, za jednu sasvim moju tajnu,
Pomalo beskrajnu a pomalo sjajnu
ČETVRTA TIŠINA je za moje prijatelje
što ne čuše moga jada zvuk
PETA TIŠINA je tvoja
Samo za tebe sam joj podarila život
A ti sa njom čini šta ti je volja. |
|
Povratak na vrh stranice |
|
