|  |
BRONZANA, SREBRNA, ZLATNA...
Kamenjem sitnim do bronzanog svratišta,
kolodvorom ranih dana, davnih rana,
rastinjem zaborava, sećanjem na ništa,
prostranstvima praznina neuočenih mana.
Ucrtano zlatno mesto iznad sunca,
spoznah pre zabeleženog početka,
tamo nebo prestaje da puca,
čovek je van svakog poretka.
Senkom dugačkog bezdana pokrivena,
izigrana fatamorganom srebrnog svetla,
orhideja mirisaće, nezalivena,
vencima slave, izdancima tla...
HERBARIJUM (PRESOVANO CVECE)
Odsijava u meni od ostatka, izvorna voda slatka,
nepomerena odaja, nepomirenih zelja,
prezrelo zlo, ako ih zbaci sa grana na tlo,
izmenice smisao veselja.
Obrešcu se u list, na istom vetru,
zbog kojeg ostah vocka, srecno odnešena,
prevalicu milimetar u kilometru,
ka drvoredu blaga koja su neistrešena.
Protiv voljno samoca izbalansira,
pomodrele misli zatecenog uma,
“što se baš sa mnom ona inhalira,
od svog tog cveca, devojackog herbarijuma”...?
KORAK U ŠIRINU
Puštaš misli iz kaveza da provire,
bez potpisa da ce se vratiti,
od svega telesnog,to je malo šire,
jedno osecati a drugo shvatiti.
Pogled ti se sve dalje prostire,
u nezaustavna lutanja što srce smiruju,
mirisi puteva mlecnih ako ga prošire,
crnom rupom njegovo nalicje uokviruju.
Neceš spasti more tvojom slavinom,
sedni,gledaj, neka istece,
odahnut širinom,ukršten s vinom,
prihvati siroce bezuslovne srece.
Moja putanja, na obali je reke cutanja,
i srušenom mostu do ponudjenih svetova,
iznad talasa glasnih vetrova,
zavisna od širih shvatanja.
PLASTIČNA KURTOAZIJA
Izostavi u slobodnom padu tešku reč,
pred vratima istinu, promrzlu i nagu,
ne čuješ? Ušla je unutra već,
sa mog jezika, premilo doziva dragu.
Primitivno, trebam te nužno,
davim u vodi novorođene psovke,
i tako leže i čute otužno,
u osušenom mastilu moje olovke.
Razdraganost crpi volju, neučtivo ustukne,
na pogrešnom mestu u pravo nevreme, sedla joj upreže,
uže koje su vukli očekivano pukne,
a Gordijev čvor i dalje se steže.
Svoj dar od sunca ako poklanjaš usnama,
sroči ga fotogenezom kojom smo odrastali,
sve strane sveta, ustvari su u nama,
zbilja, negde u sebi smo i nastali... |
|
Povratak na vrh stranice |
|
