Zaustavio se pred šarenom drvenom ogradom i osetio klecanje muskulaturnih nogu dok je gledao roditeljsku kuću boje zrele kajsije na početku pustog sela. Nesigurno je zazvonio na jednostavna metalna vrata u čijem se središtu nalazilo vitražno staklo plamenih boja, sa naprslinom u donjem desnom uglu. Osećao je neopisivu nervozu koja je nestala onog momenta kad je ugledao svoga oca sa ono malo kose na glavi i čistom belom košuljom, a zatim i majku sa zaprepašćenim izrazom na licu zbog nepoznate crne pojave na ulaznim vratima. Nemo gledajući u Lazara, njegovi roditelji ne shvatiše da pred njima stoji dete koje su podizali devetnaest godina. Videvši da ga ne prepoznaju, Novak sa knedlom u grlu zavapi:
– Mama, tata, ja sam, Lazar! Zar me ne prepoznajete?
Čuvši mu glas, majka najpre u trenutku šoka pokri izmučeno lice obema žuljevitim šakama kao da želi da se sakrije od bolne istine, zatim puštajući da joj šake klize niz lice poput vela, briznu u neutešan plač. Ne dodirujući ga iz predostrožnosti, misleći da je oboleo od neke strašne zarazne bolesti, roditelji ga hitro uvedoše u kuću da ga sklone od radoznalih pogleda pakosnih komšija. Nemo su ga posmatrali vodnjikavim očima ne verujući da se njihov sin jedinac pretvorio u čudovište. Sa crnom senkom na srcu majka ćuteći pripremi sto za ručak, stavljajući svečani escajg za verske praznike umesto običnog za svakodnevnu upotrebu. Kao potvrda kulinarske čarolije iskusne domaćice došao je mljackajuće raskošan meni. Počelo se od pileće zlatne supe sa dugim umršenim rezancima pa preko sarme koja se na tihoj vatri peći na drva kuvala gotovo čitavog dana, čiji su listovi kupusa obavijali mešano mleveno meso veličine pesnice praveći božanske grudve spretno poređane u duboku posudu na vrhu pokrivene suvim rebrima tek izvađenim iz pušnice i sve to zaliveno domaćim crnim vinom iz stare drvene bačve od dudovog drveta. Na slatkom kraju prebogatog nedeljnog ručka kao vrhunac je došla sočna pita od kasnih junskih trešanja. Tokom tihe gozbe Lazar je primetio da su roditelji jedva pipnuli sve te đakonije koje su izazivački stajale na jasenovom stolu, ručno rađenom u očevoj oskudno opremljenoj radionici, uporno skrećući pogled kad god je u žaru objašnjenja priče vezane za njegov fizički preobražaj tražio vlažnim očima njihovo razumevanje. Trudio se koliko je mogao da svoje roditelje oslobodi pritiska koji je donosila njegova nakazna pojava, ali u tome nije uspeo. Čak i one uobičajne banalnosti koje služe za prevazilaženje napetih situacija zvučale su krajnje plastično. Bilo mu je i više nego neprijatno da na taj okrutan način muči i roditelje i sebe tom nezavidnom situacijom u kojoj su se sve troje zaglavili kao u glibu kišnih šuma. Odlučio je, bez obzira na uporno šaputanje neverice, da odmah krene nazad za Edgarbel izmišljajući gomilu ispita koji ga neodložno čekaju. I pored neubedljivog nagovaranja roditelja da ostane i prespava, posle nekoliko sekundi premišljanja zaključio je da je najmudrije otići. Lazareva čvrsta odluka izmamila je iskreno olakšanje na do tada zgrčenim licima njegovih roditelja. Sam čin opraštanja sveo se na hladno formalno rukovanje nagonskim antagonizmom pogođenih ljudi, sa kužnom distancom od pola metra.

Prikaz:

      PAGANSKA KNJIŽARA kompleksna rečenica, veoma nadahnuto, sastavljeno od osam glava-priča. U svakoj od njih dominantan motiv jeste to nestvarno, fantastično, bajkoliko, zlokobno, ali radnja se odvija u realnom vremenu i prostoru. Priče nisu povezane sadržajem i junacima, junak svake priče je druga ličnost i priča je zasebna u okviru čitave knjige, ali naslovom, atmosferom, osnovnim motivima i idejom ona tvori jedinstvenu celinu.

Sadržaj:

       Pokretački motiv Crvenog mladeža jeste objavljivanje pomena u novinama čoveka koji je živ, Petra Sanskog. Znaci koji sugerišu nešto neobično i zlokobno: broj telefona antikvarnice 666-999, kao i naziv ulice Kroulijevih brigada.
Toponimi: aluzija na naše ulice s jedne strane, Ulica besmrtnih vladara, a s druge strane stvaranje novih naziva koji jasno bude u svesti fantastiku i mistiku: grad Edgarbel - ili je u čast Edgara Alana Poa ili Edgara Kejsija, američkog parapsihologa i vidovnjaka.
Na jezovit i tajanstven način autor opisuje carstvo senki, kuću sa sedam uglova opasanu crnim borovima. Zanimljiv stil, deskripcije veoma razrađene, scene prikazane tako kao da su zabeležene okom kamere.

      Zemlja maski počinje misterioznim pojavljivanjem dvoje mladih u prodavnici maski. Tada započinje njihova surova borba na život i smrt. Fantastično dočaran strah zaljubljenog para. Kroz zidove čudnog hodnika čuje se zlokoban glas koji doziva dva imena: Orlak i Anelej. U rezimeu priče, otkrivamo da u knjižaru, u lepo okupano jesenje prepodne, dok prodavačica pažljivo čisti svaki predmet, ulazi čovek sa jarećom bradicom (jasna aluzija na nečastivog) i ona mu donosi dve figure veličine jedne stope koje dele sudbinu svih ostalih figura u čarobnoj radnji. U ovom fragmentu knjige autor podseća čitaoce na pagansko verovanje da se u stvarima kriju duše.

      Mesečev sat je još jedna od fantastičnih priča sa univerzalnom porukom kojom se žigošu ljudske mane i slabosti čoveka. Rene la Roš, šef katedre za arheologiju, sada u staračkom domu, u kupatilu recepcionarke Maruške pronalazi skrivenu sobu koja krije neobičan predmet , uzrok i sreće i zla, epohalno otkriće za arheologiju kojim junak misli da će sebi obezbediti besmrtnost. Poigravanje antičkom mitologijom prožeto je elementima naučne fantastike. Pripovedanje veoma uspelo, i kompozicija same glave vrlo interesantna: naime, posredi je tzv. retrospektivno pripovedanje; kraj glave donosi razrešenje.

      Glavni junak Kraljevskog hotela, Antonije Vodin, agent za nekretnine, nesrećnik, nezadovoljan životom, čovek kome ništa ne ide od ruke ni u poslovnom ni u privatnom životu. Svet u kome živi Antonije je potpuno izokrenut, monaška ulica je ona u kojoj vlada blud i razvrat, karnevalsko raspoloženje, a upravo ta izokrenutost sugeriše čitaocu da ništa u toj priči neće biti obično. Potpuno slučajno osvaja nagradu u izvlačenju brojeva u restoranu čiji je redovan posetilac koju mu dodeljuje neobični mladić sede kose, Nikolas Džadž (sudija);
Sama ta igra na sreću je neobična utoliko što je sam dobitnik mogao da poželi šta će dobiti kao nagradu. U Antonijevom slučaju sreća se ironično nasmešila, potvrđujući da se neizbežno ne može izbeći. Nasuprot svim bajkama, ova se završava urušavajući Antonijev bajkolik svet vraćajući ga surovoj realnosti i predajući ga u ruke sudbine.

      Crna magija pripoveda o studentu Lazaru Novaku koji dolazi u beli grad iz malog mesta gde se bilo kakva različitost i iskakanje iz primitivne sredine posmatra sa osudom, noseći sa sobom mržnju prema ljudima koji nisu iste boje kože kao i on.
To je dodatno pojačano pojavom trojice crnaca koji stanuju u blizini njegove samice, a kad junak u jednom momentu izgovara rečenicu da smatra da je najveća božja kazna biti crnac počinju da se dešavanju promene na njegovoj koži koje dovode do toga da biva izopšten je iz društva.
Čitava priča je splet neobičnih okolnosti sa divnim poetskim krajem.

      Luna je devojka koja ima sposobnost da drugima čita misli. U nekoliko navrata pisac upoznaje čitaoca sa tom njenom sposobnošću (prozrela namere dečka svoje drugarice, događaj sa prodavačicom u butiku), ali najveća iznenađenje, koje između ostalog preokreće radnju u drugom smeru, jeste saznanje da majčin dečko ima nameru da ubije nekog čoveka. Majčina sumnja u istinitost njenih reči kao i njena zaslepljenost tim čovekom dovode do toga da majka u neznanju učini tragičnu pogrešku i sve to ispriča tom čoveku. Dalji deo priče ima trilerski zaplet i izvanredno je opisan.
Devojku on i njegov telohranitelj kidnapuju i odvode u mračan podrum daleko od grada i počinju zverski da je muče, a te scene i devojčino psihološko stanje majstorski su čitaocu opisana da se pred njim stvara više nego autentična slika.

      Između misli je priča o zabludelim dušama, o čovekovim velikim sagrešenjima i nemogućnosti umirivanja savesti usled čega dolazi do nervnog rastrojstva. Pisac opisuje trenutak potpunog nervnog rastrojstva i pomračenja uma kada do tad mirna i fina devojka, ne znajući zašto, ali svakako ne svojom voljom, dečaka obešenjaka koji joj se rugao silom natera da pojede grumen zemlje natopljene urinom. Starac koji joj pritiče u pomoć dok pokušava da je smiri i da je razume priseća se svog druga, uglednog doktora psihologije koji je završio u ludnici.

      Jezero je divna priča o dečaku Leu, koji u toku šetnje sa neznankom, sreće ludog čoveka kako na kiši kopa koru drveta tražeći nešto na njoj. Go, izgrebanih leđa, izaziva sažaljenje kod Lea i on mu prilazi, ogrće ga, a tada mu skitnica saopštava čudnu rečenicu da će u blatu pronaći spas. Ovo je snažna priča o upornosti, velikoj želji za uspehom, požrtvovanosti i lepoti čovekovog bića. Naime, junaku devojčin otac pruža šansu da počne da se bavi poslom koji najbolje zna, a to je ribolov, i posle trodnevnog lova, dečak ne uspeva da ulovi nijednu ribu ali pokazuje izuzetnu sposobnost, dovitljivost i upornost u predivnom opisu borbe sa velikim primerkom soma koga umalo nije uhvatio. Nakon tog nemilog događaja, jedan od alasa mu saopštava čudesnu priču o školjki koja ima moć da privuče ribe i da omogući alasima stalno bogate ulove, ali da se istovremeno ona krije na nekom nepristupačnom mestu, pod jezerom u korenu drveća okovanog živim blatom. Dečak odlučuje da pronađe školjku i započinje prava avantura pripreme. Pisac je vrlo uspešno opisao sve te događaje, dočaravajući napetost, dinamiku, psihološko nijansiranje junakovih misli. Priča je u potpunosti zasnovana na elementima bajke: neobični predmet koji nudi spasenje, sakriven na nepristupačnom mestu.