Korupcija je stigla u naše krajeve brzo i nenadano, i donela je sa sobom mnogo radosti i sreće.
   Deca su uz korupciju lakše i lepše dolazila na svet. Plakala su od sreće zbog toga. Đaci su imali bolje ocene i uspehe u školi, a nisu morala da troše čulo vida čitajući sitna knjiška slova. Studenti su polagali ispite kao od šale, ali ne uvek sa desetkom jer je korupcija zahtevala mnogo više "znanja" i "umeća" nego obično. I obični radnici su brzo napredovali uz dragu nam korupciju. Postajali su najednom vredni, sposobni i pametni. Dovoljno da budu šefovi. Šefovi su postajali direktori, zahvaljujući procvatu korupcije, samo da ne bi smetali kolegama koji su postajali šefovi, a direktori su opet odlazili na neka druga mesta, gde je korupcija bila mnogo plodonosnija, iz istih razloga. Kolegijalnost je bila nešto novo što nam je donela korupcija. Hvala joj zbog toga!
   I tako mic po mic, korak po korak korupcija je stigla do neslućenih visina i dostigla je same vrhove. Na tako plodno tle se razvila i ukorenila na opštu radost njenih uživalaca.
   Ali je zbog prekomerne upotrebe i kontraindikativnih reakcija korupcija, uprkos početnoj euforiji narodnog zanosa i verovanja, stigla na loš glas i stub srama. Počele su da se ispredaju razne afere. A jedna od njih je glasila ovako, kratko i jasno:
   "Predsednik Vlade je korumpirao svoju suprugu da bi ga uvek dočekivala sa spremljenim ručkom na stolu posle napornog radnog dana."
   Ova afera je izazvala buru negodovanja kod domaćica. Krenuo je njihov protest ispred sopstvenih kuća. One su u svojim zahtevima tražile da budu korumpirane od strane svojih muževa koji su naporno radili svakog dana. Kad može Ona mogu i one!
   Zatim je krenula lavina protesta i štrajkova.
   Ostalo je zabeleženo da je jedan direktor štrajkovao glađu jer se zbog korupcije ugojio 44 kilograma.
   U toj bezizlaznoj situaciji po sve, trebalo je pod hitno pronaći krivca zašto su korupcija i njeni uživaoci doživeli tako zlu sudbinu. Sve je ispitano do tančina. I krivac je pronađen! Pošto je sve krenulo od naroda, narod je u biti koren problema.
   NAROD JE KRIV!

    "...Ubivši svoju poslednju volju za životom u samoći "truli" milijarder pokupi svoj crni kofer, sede u svoj "BMW" crvene boje i ode da pronađe sebi ženu svog života bilo koje boje.
    Dok se vozio okolnim putem ugleda na nekih stotinak metara autostoperku i brzo nagazi na kočnicu. Žena iznenađena u strahu skoči i potrča glavom bez obzira preko obližnjih njiva. Milijarder izvadi snajper ustreli "divljač" i uvukavši je u auto brzo pohita nazad. Kada je stigao pažljivo je izvukao ženu da je ne povredi i uvukao je u svoje odaje. Ljubav je mogla da počne.
    I tako su srećno živeli do kraja života."
    Završivši svoj roman večito uobraženi pisac se zadovoljno osmehnu, otpi poslednji gutalj hladne kafe i laganim hodom ode do WC-a. Dugo je sedeo na WC šolji i stenjao u želji da oseti tu sličnost između svog pisanja i velike nužde, koju mu je nametnula kritika.
   Ali uzalud. Sve što je bilo u njemu već je stavio na papir.

&   Stojim tako kao mrtva slova na papiru i čekam. Čekam da se napokon pisac smiluje i nastavi da me piše. Samo sam započeta i ostavljena da mislim o svojoj neizvesnoj budućnosti. Nekako sam na samom početku rasejana. Reči su mi nepovezane. Rečenice još više. Suviše u meni ima znakova, znakova moje nečitkosti. Dobar deo mene je ostao u glavi pisca, u opštem haosu njegovog života. A ovde na papiru me ima koliko je potrebno da se brinem za sebe.
   Juče je dolazio pisac. Gledao je u mene kao da me prvi put vidi, dodao tri tačke na kraju poslednje rečenice i samo mi produžio neizvesnost. O, dokle više da budem neizvesna? Žudim za svojom zlatnom sredinom i svojim prelepim krajem. Zamišljam sebe u nekoj knjizi kako se širim na dve-tri strane, a oči čitaoca me mole da trajem i trajem što duže. Željni da me čitaju vraćaju se na ovaj moj početak koji mi danas održava nadu da ću i ja postati jednog dana jedna ozbiljna priča. Ah, ti pusti snovi... I ova belina papira me plaši. Hladna je. Njenu monotoniju razbijaju umesto mojih reči vodoravne jednolične linije. Kao da moje reči ne mogu da stoje bez njih.
   Gledam tu hrpu papira koja me okružuje na radnom stolu pisca. Pitam se kako li je tim pesmama i pričama. Da li su i one ovako osakaćene i ostavljene da misle o svojoj budućnosti ili su se predale i ostale bez reči? Ako je tako onda je ovo pravo groblje nedovršenih maštanja. Evo, već me obuzimaju crne misli uprkos ovoj belini oko mene. Moram malo da ulijem sebi optimizma, da smislim sama svoju sredinu makar ona ne bila zlatna. O svom kraju neću ni da razmišljam.
   Čujem korake! Izgleda da je pisac odlučio da napokon završi sa mnom. Evo ga, prilazi mi... Uzima me u svoje ruke, ruke koje su me sa takvom kreativnošću započele. Gleda me opet kao da me nikad nije video.
   Bol...

***

    Dolazim sebi pritešnjena krutošću izgužvanog papira. Kakav kraj!

1. Obešenog skinite sa vešala. Dosta je bilo natezanja s njim.
2. Razvili smo pokretni mehanizam, ali nas je unazadila povratna opruga.
3. Pregovori su počeli. Pala je prva žrtva.
4. Doživeo sam nervni slom. To je preduslov ovde ostati normalan.
5. Pukao mi je film, dok sam snimao situaciju.
6. Standard nam je skočio. U provaliju.
7. Postigli smo pomak, očekujući da nas overe.
8. Korakom unazad napravili smo prostor za napredak.
9. Dželat je tvorac podvojenih ličnosti.
10. Naša kriza je prošla - i ostavila pustoš.
11. Svest je brzo podignuta na viši nivo. Svi koji su bili svesni situacije već vise.
12. Kao olakšavajuću okolnost uzeli su mu - sve.
13. U biblioteci nije našao knjigu za sebe. Zato je u policiji tražio da pročita svoj dosije.
14. Opijeni smo slavom. Eto šta šljivovica može da uradi od čoveka.
15. Žrtvovaće se za sve nas. Ako treba nosiće nas i na duši.
16. Nemam kriminalnu prošlost. Ja sam čovek budućnosti.
17. Naš vođa je uračunljiva osoba. Poseduje šesto čulo, poznaje sedmu umetnost, a ponaša se kao osmi putnik.
18. Ubica je prozreo žrtvinu nameru. Skratio joj je muke.
19. Prešli su sa reči na dela. Prave se mutavi.
20. Ne bi ni oni da vladaju, ali neće protiv narodne volje.
21. Kako je samo svet mali. Opet su isti ljudi na vlasti.
22. Njegova osobina je da je jako prirodan. Rastao je u šumi.
23. Vlast mi je mnogo pomogla. Lopovi nemaju šta da mi ukradu.
24. Povez preko očiju je bacio senku na viđenje stvari.
25. Sve više brakova je u krizi. Nemaju para za drogu.